Moda (zaključak)

Moda je oduvek predstavljala svojevrsno ogledalo epohe u kojoj je nastajala i trajala. Za beogradsku modu u periodu između dva svetska rata svakako bismo mogli reći da je bila veoma revolucionarna, ( ili u najmanju ruku ne tako nalik tradiciji ).

Ratni period svuda u svetu označavao je napuštanje stega karakteristične ženske mode u vidu čvrstih korseta i dugih haljina, zarad konforne mode i praktičnih odevnih toaleta. Posle prvog svetskog rata žene su izašle iz svog kućnog carstva i prihvatile se tradicionalno muških poslova, otkrivajući tim iskorakom svu udobnost jednostavne odeće. Nestali su suvišni detalji, a dugačka haljina koja je sputavala kretanje je proširena i skraćena. Haljine i košulje inspirisane odećom bolničarki i radnica, široke suknje do pola listova ( ironično nazvane ratnim krinolinama ), široke tunike, tamne boje, detalji iz muške mode i manji šeširi nametnuli su se pre svega praktičnosću koju je zahtevao trenutak. Turbulentna ratna atmosfera kao i postratni period svakako nisu bile pogodan trenutak za usvajanje modnih noviteta. Za tadašnji izgled beograđanke važilo je da je zanemarila svoju individualnost zarad uniforme.

Međutim, to što je u datom trenutku beogradska moda iako naizgled u korak sa svetom zapravo kaskala čitavu sezonu za istim, nije bilo iznenađujuće. Kult skromnosti i štednje usled velike ekonomske krize i straha od novih svetskih sukoba bili su nametnuti čitavom svetu. Tako da je ipak bitno shvatiti i ceniti doprinos svih onih beograđana koji su u takvom kriznom periodu u svojim modnim salonima radili, stvarali i iznova kreirali jedan lepši svet koji i danas pamtimo.

Svet beogradske mode između dva svetska rata je bio, u skladu sa vremenom, na svoj način vrlo autentičan i stoga se stari Beograđani i danas, sa ljubavlju i poštovanjem, sećaju onih koji su umeli da im podare eleganciju i lepotu u najtežim vremenima.