Krznari

Između dva svetska rata krzno je stalno bilo u modi, čak je nošeno i u letnjim mesecima. Smatralo se da je ono atribut prave dame. Bunda izrađena od plemenitog krzna, poput persijanera, činčile, vizona, astrahana, hermelina, predstavljala je pravo bogatstvo.

Od krzna nisu izrađivane samo bunde, već i raznovrsni detalji u skladu sa modnim zahtevima. Vrsta, boja i kroj krzna uvek su pratili modnu siluetu. Zahvaljujući stalnom usavršavanju obrade krzno je lako krojeno, i od njega su mogli da se izvedu najkomplikovaniji modeli. Po svojoj sklonosti za plemenitim krznom, Beograd nije zaostajao za ostalim evropskim gradovima.
Dama najskromnijih materijalnih mogućnosti nosila je bundu ili modne detalje napravljene od krzna zeca. O toj naklonosti Beograđanke prema krznu svedoči i veliki broj krznarskih salona i radnji. Milisav Radosavljević ( “ Milisav Radosavljević i Komp.” ), iz Vasine ulice broj 17, imao je zvanje dvorskog ćurčije. Njegova radnja je osnovana 1893. godine, i uprkos velikoj konkurenciji uspela je da održi visok nivo i ostane bliska dvoru. U Knez Mihailovoj ulici nalazili su se neki od najekskluzivnijih krznarskih salona. Već 1919. godine otvoren je salon Save Stefanovića, koji je krznarski zanat učio u Beču. On je svojim mušterijama pružao veliki izbor krzna poreklom sa Tibeta i Aljaske, iz Sibira, Mandzurije i Australije. Krznarski salon Jovana Backića takođe je bio u Ulici kneza Mihaila 6. Osim šivenja po meri, on je nudio i mogućnost kupovine gotovih modela po umerenim cenama.

Godine 1929. otvorena je firma za konfekciju i promet krzna “ Vinicki A. D.”, u Knez Mihailovoj ulici 18, koja je raspolagala plemenitim krznima najmodernijih krojeva. Radnja je nastupila na prvoj reviji mode u “ Palas ” hotelu. Pomenimo još nekoliko krznara koji su imali veliki ugled među svojim savremenicima. To su: Đorđe Nedeljković, Todor Mišković, Aleksa Perić, Stevan Erdeljan, Milan Rašević i dr.