Midere su pretežno nosile žene punijeg stasa, ali i vitke dame koje su pratile modu. Za balske haljine bio je potreban jedan, a za dnevne i sportske aktivnosti drugi tip midera.
U Beču su šili midere koji bi odgovarali svakom stasu, dok su u Parizu šiveni po meri. Mider izgrađen po meri bio je veoma skup, skuplji nego prvoklasne cipele, tašna ili šešir.
U Beču su šili midere koji bi odgovarali svakom stasu, dok su u Parizu šiveni po meri. Mider izgrađen po meri bio je veoma skup, skuplji nego prvoklasne cipele, tašna ili šešir.
Prvi francuski salon midera i damskog finog rublja, otvorila je, 1921. godine, Vera Marković - Gizan koja je učila zanat u Parizu. Nekoliko godina kasnije Vera je počela da izrađuje damske haljine i otvorila je “ Francuski salon ”.
Jedan od najuglednijih stručnih ateljea, gde se nisu radile kopije, već vlastiti modeli, bio je “ Graziosa ” Danice Pogorelac. Cene su bile veoma visoke. Za razliku od “ Graziose ” salon “ Koen ” se ponosio svojim kopijama najmodernijih bečkih i francuskih midera.
Jedan od najuglednijih stručnih ateljea, gde se nisu radile kopije, već vlastiti modeli, bio je “ Graziosa ” Danice Pogorelac. Cene su bile veoma visoke. Za razliku od “ Graziose ” salon “ Koen ” se ponosio svojim kopijama najmodernijih bečkih i francuskih midera.
Нема коментара:
Постави коментар